U faktore rizika ubrajamo:

• povišene vrednosti intraokularnog pritiska (više od 20 mmHg)
• godine starosti (osobe starije od 40g),familijarna predispozicija za glaukom
• CCT-centralna debljina rožnjače gde na svakih 40 mikrona 30-40% je veći rizik
• visoka miopija
• hipermetropija
• sistemske bolesti-uključujući dijabetes
• migrena
• loša cirkulacija

Povišen IOP smatra se najčešćim faktorom rizika, jer povišen IOP ubrzava nastanak glaukomatoznog oštećenja.Asimetrija pritiska u oba oka, kao i veće dnevne oscilacije, asimetrija u izgledu PNO čak i pri „normalnom“ IOP-u su znak da moramo uvek da mislimo na glaukom.

Najveći broj pacijenata nema nikakve subjektivne tegobe,zbog čega pacijente otkrivamo sasvim slučajno na redovnom oftalmološkom pregledu .Pacijenti se uglavnom javljaju kasno, kada primete da vid slabi, da se javljaju povremena zamućenja vida,zamor i bol u očima, ispadi u vidnom polju, glavobolja.Kod glaukoma zatvorenog ugla (angularni glaukom) početak je praćen jakim bolovima u predelu slepoočnice i celoj polovini glave, pojava duginih boja oko sijalice, praćena često sa mučninom i povraćanjem. Kapci su otečeni, rožnjača je zamućena i neosetljiva na dodir, a očni pritisak je visok. Ako dugo traje može dovesti do trajnog gubitka vida. Potrebna je hitna intervencija oftalmologa.

• Primarni glaukom koji može biti sa otvorenim ili zatvorenim komornim uglom,
• sekundarni glaukom (javlja se kao posledica zapaljenja, katarakte , tumora ,trauma, šećerne bolesti) i
• kongenitalni glaukom (nastaje kao rezultat poremećenog razvoja komornog ugla za vreme intrauterinog perioda i manifestuje se tokom prvih meseci života).

Budući da je rano otkrivanje glaukoma presudno za uspešno lečenje, redovne provere očnog pritiska su izuzetno važne, jer je to jedini način da se bolest otkrije na vreme. Redovno merenje očnog pritiska je posebno važno kod osoba sa glaukomom u porodici, onih koji su dugo ili lokalno ili sistemski primali kortikosteroidne lekove ili koji su pretrpeli povrede oka.Nakon razgovora sa pacijentom obavlja se pregled oka. Pregled započinjemo:

• odredjivanjem vidne oštrine,
• pregledom prednjeg segmenta oka procepnom lampom (biomikroskopom),
• pregled očnog dna oftalmoskopom ,gde posmatramo vidni živac (boju, oblik i položaj krvnih sudova na papili).
• tonometrija (merenje očnog pritiska), IOP sa dnevnim merenjem više puta u različito doba dana.
• Gonioskopski pregled komornog ugla, radi se Goldmanovim staklom gde se posmatraju elementi komornog ugla.
• pahimetrija - merenje debljine rožnjače

Od savremenih dijagnostičkih aparata koji nam daju mogućnost da otkrijemo bolest u najranijim fazama spadaju:

• KVP - kompjuterizovano vidno polje,gde pacijent uočava svetlosne tačke u polju a ispadi se notiraju kao skotomi-defekti u vidnom polju
• OCT(optička koherentna tomografija) - metoda kojom se neškodljivim laserskim zracima analizira vidni živac ili nervna vlakna oko vidnog živca, kao i žuta mrlja, gde procenjujemo debljinu slojeva nervnih vlakana i sektore u kojima postoji oštečenje.

U zavisnosti od tipa glaukoma razlikuje se i terapija glaukoma. Odredjivanje stope progresije predstavlja nov standard u lečenju glaukoma.Terapija može biti:

Medikamentozna - kapima ,obično se počinje sa jednim lekom (zavisno od vrste glaukoma), kako bi se dobio najbolji rezultat sa najmanjim neželjenim efektima. Terapija se menja sve dok se ne postigne ciljni intraokularni pritisak (IOP). Kapi se mogu kombinovati. Postoji veliki broj lekova koji se lokalno koriste za snižavanje očnog pritiska. Dejstvo ovih lekova podrazumeva da oni ili smanjuju količinu stvorene očne vodice ili olakšavaju njeno oticanje kroz komorni ugao.

Intervencija laserom zavisi od vrste glaucoma. Kod glaukoma otvorenog ugla radi se SLT.Kod glaukoma zatvorenog ugla i kod sekundarnog glaukoma radi se Laserska iritotomija- LPI-stvaranje otvora na dužici radi lakšeg oticanja očne vodice.

Hiruško lečenje se primenjuje kod pacijenata koji ne reaguju na terapiju.

Trabekulektomija - pravi se alternativni otvor za isticanje tečnosti iz oka (filtraciono jastuče).

Danas postoje implanti - posebne cevčice koje se ugradjuju i koje odvode višak tečnosti iz oka.