• Starost > 50 godina
• Pozitivna porodična anamneza
• Pušenje
• Prethodna operacija katarakte
• Ateroskleroza
• Gojaznost praćena povećanim indeksom telesne mase (BMI)
• Arterijska hipertenzija i kardiovaskularna obolenja
• Nedovoljan unos vitamina A, C i E, omega3 masnih kiselina, minerala cinka i luteina u ishrani
• Genetski faktori

Dva najčešća oblika senilne makularne degeneracije su:

• Suva ili atrofična degeneracija makule

  Suva degeneracija makule je rani stadijum bolesti i može da bude posledica istanjenja i promena na nivou pigmentnog sloja mrežnjače u regiji žute mrlje, formiranja depozita ili kombinaciji ova dva procesa.

  Abnormalnosti RPE-a mogu biti područja hiperpigmentacije periferne retine (gomilanje pigmentnih ćelija na području RPE-a ili gomilanje pigmenta koji je migrirao na nivou jezgara fotoreceptora) ili pak područja hipopigmentacije ili depigmentacije.

  Ovakvo stanje je izazvano oštećenjem (oksidativnim stresom) i rezultira istanjenjem tkiva makule.

  U ranom stadijumu poremećaji vidne oštrine još su mali.Gubitak vida je obično postepen.Bolesnici sa suvom formom mogu se žaliti na postepeni gubitak vida u jednom ili oba oka. To najčešće primete pri čitanju ili vožnji, prepoznavanju lica kao i pri obavljanju zadataka koji zahtevaju precizan vid.

• Vlažna degeneracija makule (neovaskularna)

  Kod vlažne makularne degeneracije, novi krvni sudovi se stvaraju ispod retine u makularnom području i iz njih curi krv i tečnost,zbog njihove nezrelosti i poroznosti. Ovo curenje izaziva oštećenje fotoosetljivih ćelija retine koje izumiru što za posledicu ima u kasnijim fazama fibrozne promene i ožiljavanje tog dela.

  Iskrivljenost ravnih linija (metamorfopsija) je jedna od najranijih promena u vlažnom obliku bolesti. Bolesnici ravne linije doživljavaju kao savijene ili izobličene. Bolesnici se isto tako mogu žaliti na prisutnost tamnih polja u području centralnoga vida (skotomi). Takođe može doći i do slabljenja kontrastne osetljivosti, što čini konture i boje manje izraženima. Periferni vid je uglavnom očuvan

Degeneracija makule može da izazove različite simptome .Ponekad do gubitka vida dolazi samo na jednom oku dok drugo oko zadržava dobar vid godinama. Ali kada su oba oka zahvaćena, brzo se uočava centralni gubitak vida. Početni simptomi se manifestuju tako što:

• slova postanu zamućena
• potreba za jačim svetlom za vid izbliza
• boje gube na intenzitetu
• maglovit vid
• teškoća u vidu kada se ide od jakog svetla ka slabom svetlu
• problem ili nesposobnost prepoznavanje lica ljudi
• prazno ili mutno mesto u polju centralnog vida
• prave linije izgledaju iskrivljeno
• tamne ili prazne mrlje u centralnom delu vidnog polja
• gubitak centralnog vida
• veličina predmeta može da izgleda drugačije gledano levim i desnim okom
• boje gube sjaj i ne vide se identično gledano levim i desnim okom

Simptomi vlažne degeneracije makule pogoršavaju se prilično brzo od samog pojavljivanja.

Pravovremena dijagnostika je bitna jer je moguće usporiti progresiju bolesti i sprečiti ozbiljne komplikacije, koje mogu rezultirati teškim oštećenjem vida ili slepilom.

Od dijagnostičkih metoda koristimo:
• određivanje vidne oštrine,
• testiranje kontrastne osetljivosti,
• testiranje vidnog polja,
• oftalmoskopiju,
• fotografiju fundusa,
• fundus autofluorescenciju,
• fluoresceinsku angiografiju i
• optičku koherentnu tomografiju.

Osim od strane lekara, bolesnici i sami mogu testirati vid uz pomoć Amslerove mrežice.

Suva forma

Neophodno je pratiti promene na očnom dnu i kontrolisati pacijenta na 6-12 meseci, prema potrebi i češće i ranije ukoliko pacijent sam primeti nove promene u vidnoj oštrini ili na Amslerovoj mrežici.

Preporuka pacijentu: samotestiranje Amslerovom mrežicom i vitaminski, antioksidantni i mineralni suplementi u ishrani.

Vlažna forma

Vlažna (eksudativna) senilna degeneracija makule -(prisustvo horoidalne neovaskularizacije).

Kategorija AREDS 4, sa znacima izražene neovaskularne makulopatije, neophodno je pratiti u intervalima od 4 nedelje do 3 meseca,u zavisnosti koji terapijski protokol se koristi.

• Anti vegf terapija - (Vascular Endothelial Growth Factor)

  Anti-VEGF terapija je danas jedan od vodećih tretmana u lečenju makularne horoidalne neovaskularizacije i podrazumeva ubrizgavanje leka injekcijom u oko koji zaustavlja rast i krvarenje krvnih sudova.Lekove koji se danas koriste:

  • Aflibercept - EYLEA
  • Ranibizumab - Lucentis
  • Bevacuzimab - Avastin
  • Brolucizumab - Beovue

  Kortikosteroidi u obliku intravitrealnih implanta-Ozurdex-intravitrealni implant kortikosteroida.

• Laserski tretman za lečenje vlažne degeneracije makule

  Laserski snop u ovom postupku je visoko energetski, fokusiran snop svetlosti koji proizvodi male opekotine kada pogodi područje retine koja se tretira. Ovo uništava abnormalne krvne sudove, sprečava dalje curenje, krvarenje i rast. Ožiljak se formira na delu koji se tretirao, stvarajući slepu tačku. Obično su abnormalni krvni sudovi uništeni nakon laserskog tretmana.

• Fotodinamska terapija (PDT)

  Fotodinamska terapija podrazumeva kombinaciju specijalnog leka i laserske intervencije da bi se usporilo krvarenje.PTD uključuje intravensku inekciju fotosenzitivne boje (Verteporfin) i potom primenu diodnog lasera. Novostvorene krvne sudove jače zadržavaju boju od normalnih krvnih sudova retine što omogućuje selektivno delovanje na neovaskularnu membranu, uzrokujući minimalno oštećenje ostalih struktura. Aktivirana boja stvara reaktivne slobodne radikale koji oštećuju vaskularni endotel, što rezultira trombozom neovaskularnog tkiva. Nakon tretmana pacijent naredna dva dana ne sme se izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti i treba da nosi posebne zaštitne naočare.