Danas je aktuelna etiloška klasifikacija dijabetesa, kojom su razdvojeni tipovi dijabetesa prema patogenetskim mehanizmima nastanka dijabetesa u 4 osnovne kategorije:
• tip 1 dijabetesa
• tip 2 dijabetesa
• drugi specifični oblici dijabetesa
• gestacijski dijabetes

U osnovi nastanka bolesti je smanjena sekrecija ili smanjeno biološko dejstvo hormona insulina što za krajnju posledicu ima poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina u organizmu. Duže trajanje bolesti dovodi do promene strukture i funkcije krvnih sudova , nerava, bubrega i drugih vitalnih organa i organskih sistema i razvija se čitav niz komplikacija.

Dijabetes dovodi do nastanka različitih komplikacija, koje možemo svrstati u akutne i hronične komplikacije DM.

Akutne komplikacije su:
• dijabetesna ketoacidoza
• laktatna acidoza
• dijabetesno neketogeno hiperosmolarno stanje
• hipoglikemija

Hronične komplikacije su hroničnog progresivnog toka, zahvataju krvne sudove i mogu biti makrovaskularne i mikrovaskularne.
• Makrovaskularne komplikacije predstavljaju agresivnu formu ateroskleroze. One dovode do povećane učestalosti infarkta miokarda, infarkta mozga i gangrene stopala u osoba obolelih od dijabetesa. U nastanku ateroskleroze značajnu ulogu igraju abnormalnosti u zidu krvnog suda, trombocitima, eritrocitima i metabolizmu lipida. Pušenje i hipertenzija takodje igraju značajnu ulogu.
• Mikrovaskularne komlikacije
  • Kardiovaskularne bolesti (hipertenzija, koronarna bolest uključujući i infarkt srca, moždani udar i gangrena stopala. Bolest malih krvnih sudova može zahvatiti i srce, tako da se opisuje kardiomegalija sa srčanom insuficijencijom.
  • Bolesti bubrega (nefropatija, infekcije, bubrežna insuficijencija, papilarna nekroza)
  • Očne bolesti (dijabetesna retinopatija, katarakta, glaukom)
  • Dijabetesno stopalo (ulceracije, infekcije, gangrene)
  • Kožne bolesti (infekcije, plikovi, crvenilo i žuljevi, smanjena osetljivost prema toploti)

Zbrinjavanje bolesnika sa šećernom bolešću danas podrazumeva timski dijagnostičko-terapijski pristup koji obezbeđuje rano prepoznavanje i adekvatno lečenje komplikacija ove bolesti, čime se poboljšava kvalitet života i produžava njegovo trajanje.

Diabetes mellitus (DM) je jedan od vodećih uzroka slepila radno aktivnog stanovništva zbog svoje komplikacije koja se naziva dijabetesna retinopatija.

Ranim prepozavanjem komplikacija i adekvatnim lečenjem može se u velikoj meri smanjiti invaliditet i stopa smrtnosti do kojih one dovode.

• Procenu kvaliteta antidijabetične terapije
• Sagledavanje komplikacija - prisustvo poremećaja periferne arterijske cirkulacije, oštećenje perifernih nerava, poremećaj bubrežne funkcije i poremećaj vida.
• Dopler perifernih krvnih sudova - u stanjima ishemija i gangrena na ekstremitetima,dijabetesno stopalo,kožne promene (infekcije, žuljevi, kožne promene zbog polineuropatskih komplikacija).

Terapija dijabetesa, u svakog pacijenta, obuhvata 3 osnovna pravca:
• terapiju poremećaja glikoregulacije
• terapiju poremećaja metabolizma lipoproteina
• terapiju povišenog arterijskog pritiska

Terapija glikoregulacije zahteva određivanje individualnih ciljnih vrednosti glikemije i HbA1C. Prema aktuelnim preporukama u lečenju dijabetesa tip 2 prva linija terapije je primena metformina i promena životnog stila-redukcija telesne težine, redukovna fizička aktivnost, pravilna ishrana.
Metformin je zlatni standard u lečenju dijabetesa tipa 2 uz redukciju telesne mase, dijetu i fizičku aktivnost. Mehanizam delovanja uključuje redukciju proizvodnje glukoze u jetri inhibicijom glukoneogeneze i glikogenolize. Deluje u mišićima povećanjem osetljivosti na insulin, poboljšanjem ulaska i iskorištavanja glukoze u perifernim ćelijama, te odgađanjem apsorpcije glukoze u crevima.

II linija terapijekod osoba sa visokim rizikom za aterosklerotsku kardiovaskularnu bolest koje su starije od 55 god, sa uznapredovalom arteriosklerozom ili ateroskelorotskom bolešću donjih ekstremiteta ili kardiomiopatijom, preporučuje se primena:

• GLP1 - receptor agonsita
• SGLT2 (eGFR adekvatan)

Ovi lekovi se uvode u terapiju u zavisnosti od kardiovaskularnh poremećaja koji se ispoljavaju kod dijabetičara. Efekat delovanja obe grupe je da smanjuju nivo šećera u krvi i sprečavaju i/ili odlažu razvoj kardiovaskularnih komplikacija i usporavaju oštećenja bubrežne funkcije.

Inkretinska terapija je relativno nova terapija za dijabetes tip2. Početak primene preporučuje se već u ranoj fazi bolesti. Čine je dve grupe lekova:

• inhibitori enzima DPP-4 (gliptin)
• GLP-1 agonisti (inkretinski analozi odnosno mimetici)

GLP-1 (glucagon like peptide) receptorski analozi:

Najveća prednost im je u smanjenju telesne težine.Gubi se apetit centralnim mehanizmom delovanja.Ovi lekovi podstiču sekreciju insulina na racionalan način i ne izazivaju hipoglikemije.Koče lučenje drugog hormona pankreasa, glukagona.Imaju i receptore na zidovima velikih krvnih sudova i tako sprečavaju na neki način aterosklerozu i razvoj kardiovaskularnih posledica šećerne bolesti.Popravljaju ejekcionu frakciju nakon infarkta miokarda i u stanju hronične srčane slabosti. GLP-1 RA imaju vazodilatatorni efekat i popravljaju funkciju endotela. Smanjuju sistolni pritisak u osoba sa T2 dijabetesom.

Lekovi iz grupe Inhibitori enzima dipeptidaze 4(DPP-4) ili DPP4 inhibitori: su lekovi koji potenciraju dejstva inkretina. Inhibicijom DPP4 smanjena je degradacija GLP-1 i GIP. Obično se preporučuju kod dijabetesa sa kraćim trajanjem. Mogu se primenjivati kao monoterapija, kao dvostruka terapija u kombinaciji sa metforminom, sulfonil ureom, i kada je primena metformina kontraindikovana ili postoji netolerancija na metformin.

Najčešće primenjivani lekovi iz ove grupe su:
• Sitagliptin (Januvia)
• Saksagliptin (Onglyza)
• Sitagliptin + metformin (Janumet)
Posteoje i druge fiksne kobinacije ovih lekova sa drugim antidijabeticima.

SGLT2 ingibitori - inhibitori natrijum nezavisnog glukoznog kontrasportera 2 (sodium glucose transporter-2):

Oni podstiču izbacivanje soli, šećera i vode preko bubrega.Na taj način oni omogućavaju povećanu ekskreciju glukoze i tako snižavaju nivo glukoze u cirkulaciji, smanjuju i krvni pritisak. Neka istraživanja ukazuju da ovi lekovi sprečavaju srčanu insuficijenciju. Smatra se da su ovo jedni od lekova koji najjače deluju na srčanu insuficijenciju, pa su ih i kardiolozi uvrstili u terapiju i kod onih pacijenata koji nemaju dijabetes. Imaju sposobnost da smanjuju, usporavaju oštećenje bubrega i dominantni su kada je u pitanju sprečavanje dijabetesne bolesti bubrega.

Iz grupe SGLT2 inhibitora, registrovani su:
• Empagliflozin - Jardiance
• Dapaglikozin - Forxiga

U svetu se koriste i drugi oblci SGLT 2 inhibitora. Ovi lekovi se u obliku tableta primenjuju.Preporučuje se kao monoterapija ili u kombinaiji sa drugim preparatima. Pozitivni efekat ove grupe su smanjenje hiperinsulinemije i povećanje insulisnke senzitivnosti, gubitak telesne mase.

Uz prethodno pomenute antidijabetike još uvek se koriste i preparati sulfonil ureje, iako su izgubili na značaju koji su imali u predhodnom periodu.

Najnoviji pristupi u lečenju šećerne bolesti podrazumevaju parenteralnu primenu GLP1 agonosta, liraglutid (Victoza) 1x dnevno, odnosno semaglutid (Ozempic) 1x nedeljno.

U slučaju da primena navedenih antidijabetika ne daje adekvatne rezultate i ne dovodi do postizanja ciljnih vrednosti HbA1c i poboljšanja ostalih metaboločkih parametara primenjuju se različiti modaliteti insulinske terapije.